Остали коментари : Без дипломатских рукавица : ПОЛИТИКА
За суботу 26. април 2008.
Најстарији дневни лист на Балкану.Први број изашао 25. I 1904.Оснивач Владислав Рибникар.
ПОЧЕТНА
O НАМА
политика издања
Импресум
оглашавање
контакт
АРХИВА
cir
lat
ВЕСТИ
МАЛЕН: ИРАН ПОВЕЋАВА ПОДРШКУ ЕКСТРЕМИСТИМА У ИРАКУ
РУПЕЛ: НАЈВЕЋИ ИЗАЗОВИ ОДНОС СРБИЈЕ И КОСМЕТА
У ЕКСПЛОЗИЈИ НА СРИ ЛАНКИ 24 МРТВА
БАРО 7. МАЈА У БЕОГРАДУ СА „МАПОМ ПУТА” ЗА УКИДАЊЕ ВИЗА
БАН: САРАДЊА УН И ЕУ ЈАКО ВАЖНА
У ИРАКУ ДЕЦУ ПРИПРЕМАЈУ ЗА САМОУБИЛАЧКЕ НАПАДЕ
ДВА СВЕДОКА У СЛУЧАЈУ ХАРАДИНАЈА ОПТУЖЕНА ЗА УВРЕДУ СУДА
РУСИЈА СПРЕМНА НА ВОЈНУ ИНТЕРВЕНЦИЈУ У АБХАЗИЈИ И Ј. ОСЕТИЈИ
МАЛЕЗИЈА НИЈЕ ПРИЗНАЛА КОСОВО, ИАКО ЈЕ САОПШТЕНО ДА ЈЕСТЕ
ИЛИЋ: РУСИЈА ПРИХВАТА РАТИФИКАЦИЈУ СПОРАЗУМА ПОСЛЕ 11. МАЈА
Свет
Политика
Друштво
Хроника
Погледи
Мирослав Лазански
Економија
Тема дана
Погледи са стране
Цане Партибрејкерс
Спорт
Култура
Београд
Србија
ex YU
Тема недеље
Трка за Београд
Културни додатак
Некретнине
Моја кућа
Посао
Магазин
Погледи
Остали коментари
Без дипломатских рукавица
У борби за независно Косово, америчко-британски амбасадорски двојац ушао je директно у домаћу политичку арену
У очигледно грозничавој потреби да се јавности у Србији "отворе очи", амбасадори Сједињених Америчких Држава и Велике Британије су, после обиласка неких београдских редакција, упали (самопозвано?) и у недељну, веома гледану емисију телевизије Б92 (Утисак недеље).
Зарад основног циља, а како би избегли ситуацију да се, кад је концепт ове емисије у питању, понашају као слонови у стакларској радњи, пристали су да на крају плате мали цех: стрпљиво су одслушали "поздраве гостима" и јетке отпоздраве телевизијских гледалаца, па чак и да се сами, попут једног (и незаобилазног) Батића, изјасне шта је на њих минулих дана оставило најјачи утисак.
Њихов главни посао био је, иначе, да, директно и недвосмислено, саопште како Србија дефинитивно остаје без Косова. Ништа неочекивано са те адресе.
У покушају, међутим, да се прибави (проблематични) легитимитет за чисту хајдучију, баратало се (апсурдном) тезом (џентлмени су ризиковали, притом, да их неке наше ватрено ангажоване даме оптуже за плагијат) – кључни аргумент – да је Косово изгубио Милошевић. Као да је реч о партији покера са тако крупним улогом и накнадним кажњавањем (нове, демократске и суверене) Србије.
У том контексту се очигледно смишљено потискује чињеница да је Милошевић, иако притеран уза зид, оног трагичног лета ′99. имао у рукама документ Савета безбедности (резолуција 1244) у којем се, увођењем протектората УН, не кида суверенитет (тадашње) Савезне Републике Југославије – право које је потом пренето на државну заједницу Србија и Црна Гора и, коначно, на саму Србију.
Иако су амбасадорске посланице формално упућене грађанима Србије, оне су, чини се, превасходно биле адресоване њеним политичким лидерима.
Кад је о грађанима реч, они су и без таквих порука очигледно веома реални. Знају да сила бога не моли, али не би да их неко тера да тој сили још аплаудирају.
О њиховој реалности говоре, уосталом, анкете: упадљив раскорак, кад је реч о судбини Косова, између онога што би желели и страхова да ће "бити оно што (правно и историјски) не може бити".
Што се српских лидера тиче, они су, ионако, и без додатних мука на које их амбасадорски двојац ставља, препуштајући им наводно право избора, у овом часу драматично суочени са судбином као тамним вилајетом: ниједан могући потез није без (озбиљних) последица. Притом, они данас морају да повлаче потезе мислећи и на сутра, имајући ону андрићевску опомену да ће ово данас једном бити јуче.
Улазак амбасадорског двојца, са јасно подељеним улогама – да Американац говори о атлантским, а Енглез о европским интеграцијама – мотивисан је, очигледно, чињеницом да реализација сценарија о независности Косова (амерички рукопис, енглеска асистенција), у којем је све и до танчина предвиђено (чак и то како да се, уз помоћ Венецијанске комисије изведе операција са уставом Србије!) не иде баш сасвим глатко ни у самој европској фамилији.
То је показало недавно "тестирање" у Бремену. Званично саопштење са састанка шефова дипломатије двадесет седморице говори, истина, о демонстративној сагласности кад је реч о статусу Косова. Таква формулација није, међутим, успела да прикрије стварну неслогу кад је реч о односу према Ахтисарију: веома критични према његовом предлогу били су Грчка, Словачка и Румунија, а очигледно резервисана била је чак и Словенија.
Додатна је то невоља за Немце који су у полугодишњи мандат "владавине" Европском унијом ушли са наглашеним амбицијама да залече "ране" које су фамилији донеле деобе због рата у Ираку и европског устава; и за Солану и Оли Рена, који је упозорио европске лидере да цех евентаулног краха пројекта са независним Косовом "не би платили ни Руси ни Американци него ми Европљани".
Мирослав Стојановић
[објављено: 03.04.2007.]
пошаљите коментар |
погледајте коментаре (0)
Повезани текстови
ПРЕТРАГА
ПОЛИТИКА
Српски web
правила коришћењаоглашавањеконтакт
Политика новине и Магазини д.о.о - Београд, Македонска 29, Србија
icq
ubiquam
dimplex model elba
sharp ar-m205
2110
k610
-
macintosh
intex
neff
kaasi
online
icq
nokia 9300i
sharp ar-m205
646
mobil gargoyle
kiev apartaments service
5004.14 ()
certification microsoft